Ir al contenido

Alena (reina de Serbia)

De Wikipedia, la enciclopedia libre
Alena
Información personal
Nombre en serbio Јевросима Ver y modificar los datos en Wikidata
Fallecimiento 1388 Ver y modificar los datos en Wikidata
Religión Iglesia ortodoxa serbia Ver y modificar los datos en Wikidata
Familia
Familia Casa de Mrnjavčević Ver y modificar los datos en Wikidata
Cónyuge Vukašin Mrnjavčević Ver y modificar los datos en Wikidata
Hijos
Información profesional
Ocupación Monarca Ver y modificar los datos en Wikidata

Alena o Jelena (en serbio: Алена o Јелена; fallecida alrededor de 1388) fue una noble y reina consorte de Serbia.

Biografía

[editar]

Se desconocen sus orígenes o su fecha de nacimiento o a que familia pertenecía. A principios de la década de 1330 Alena se casó con Vukašin Mrnjavčević, gobernador de Prilep.[1]​ En 1365 su esposo fue coronado rey de Serbia y Alena se convirtió en su consorte.[2][3]

Luego de la muerte de su marido en la batalla de Maritza en 1371,[4]​ Alena se había retirado a un monasterio y adoptó el nombre de Jelisaveta.[5]​ Falleció alrededor de 1388.[6]

En poesía épica serbia Alena se llama Jevrosima y es la imagen de la moral, la rectitud y los valores cristianos.

Descendencia

[editar]

Alena y Vukašin tuvieron al menos cinco hijos:[7]

Fuentes

[editar]

Referencias

[editar]
  1. Fostikov, 2002, pp. 49-50.
  2. Šuica, 2000, p. 19.
  3. Mihaljčić, 1975, p. 83.
  4. Ćorović, 2001, Маричка погибија.
  5. Fine, 1994, pp. 379-382.
  6. «Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена.» 
  7. Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније». 

Bibliografía

[editar]