Ir al contenido

Sanjacado de Ocrida

De Wikipedia, la enciclopedia libre
Sanjacado de Ocrida
Eyalato de Rumelia
Sanjacado
Bitola
Entidad Sanjacado
 • País Macedonia
 • Fundación 1395 (Marko)

El Sanjacado de Ocrida o de Monastir (en turco: Ohri Sancağı; en albanés: Sanxhaku i Ohrit; en búlgaro: Охридски санджак; en macedonio: Охридски санџак) fue uno de los sanjacados del Imperio otomano que se creó en 1395. Parte de él abarcaba el territorio del señorío de Prilep, reino de Macedonia que el príncipe vasallo otomano Marko gobernó hasta su muerte en la batalla de Rovine.

División administrativa

[editar]

Se creó en 1395 como parte del Eyalato de Rumelia y fue uno de los primeros sanjacados en establecerse en ese eyalato.[1]​ Antes de que pasase a poder del Imperio otomano en 1395, su territorio había pertenecido al reino del príncipe Marko.[2][3]​ Al principio su capital se fijó en Bitola y luego pasó a Ocrida, por lo que también aparece en los documentos con el nombre de sanjacado de Monastir o Bitola.[4]​ No debe confundirse, empero, con el posterior Sanjacado de Monastir, creado en 1826 al separar la parte oriental del de Ocrida y que luego reemplazó completamente a este en 1864.

El territorio del sanjacado cambió con el tiempo. En 1406 el sanjaco de Ocrida era Juneid de Aydın.[5]​ Entre 1464 y 1465 lo fue Ballaban Badera, famoso por las batallas que libró contra Skanderbeg,[6][7]​ y que había sustituido a Şeremet bey en el cargo. Aunque Halil Inalcik explica que el Sanjacado de Elbasan se estableció en cuanto concluyó la construcción de la fortaleza de Elbasan en 1466, según los registros de Tursun Beg, existe la posibilidad de que Elbasan fuera antes parte del Sanjacado de Ocrida.[8]

Hubo censos oficiales otomanos (en turco: Tapu tahrir defterleri) en el sanjacado en los años 1467, 1519 (censo colectivo) y 1583.[9][10]​ El de principios del siglo XVI consignó que el sanjacado englobaba los kazas (distritos) de Ocrida, Debar, Akçahisar (Krujë) y Mat, que tenía 4 ciudades, 6 fortalezas, 849 aldeas, 32 648 familias cristianas y 623 musulmanas.[11]​ En el censo de 1583 se indica que el sanjacado tenía ya solamente tres kazas con trece nahias.[12]​ Después de una expansión posterior, pasó a contar con veintidós nahias, seis en la región de Macedonia y dieciséiss en Albania.[13]​ Abundaba en él la población de cultura albanesa.[14]

En el otoño de 1794, Kara Mahmud Bushati, que bajá de Escútari, obtuvo el control del sanjacado.[15]​ Durante 1796-7 lo gobernó Muhtar Bajá, hijo de Alí Bajá.[16]​ De 1820 a 1831, la administración la encabezó otro bajá del Bajalato de Escútari, Mustafa Reshit Bajá Bushati.[17]

La división interna del Eyalato de Rumelia cambió según el edicto (hatisherif) del sultán del 21 de junio de 1836: los territorios de sus sanjacados cambiaron sustancialmente y el de Ocrida devino en arpalik de la sultana madre.[18]​ Hasta 1864 fue parte del Eyalato de Monastir, mientras que la kaza de Krujë, entre otras, se incorporó al Sanjacado de Escútari.[19][20]​ Tras la creación del Valiato de Monastir en 1864, el Sanjacado de Ocrida dejó de existir y su territorio se incorporó al de Monastir (que se había escindido del de Ocrida en 1826).[21][22]

Historia

[editar]

Doroteo, el arzobispo de Ocrida y sus empleados y boyardos fueron desterrados a Constantinopla en 1466, probablemente a causa a sus actividades antiotomanas durante la rebelión de Skanderbeg.[23]​ En 1467, muchos cristianos de Skopje, Ocrida, Serres y Kastoria fueron deportados a Elbasan, nueva fortaleza otomana en Albania.[24]

Los campesinos del Sanjacado de Ocrida participaron durante diez años en la rebelión antiotomana de 1564 de los labradores de Mariovo y Prilep.[25]​ El 25 de julio de 1571 se propuso dividir en dos el sanjacado, con el fin de aumentar la seguridad ante las constantes rebeliones que en él acontecían.[26]

En 1613, las autoridades otomanas ordenaron la destrucción de todas las iglesias cristianas de nueva construcción en los pueblos del sanjacado.[27]

Evliya Çelebi (1611-1682) dedicó todo un capítulo de su obra Seyahatname a este sanjacado.[28]

Referencias

[editar]
  1. Stojanovski, Aleksandar (1989), Makedonija vo turskoto srednovekovie : od krajot na XIV--početokot na XVIII vek (en macedonio), Skopje: Kultura, p. 49, OCLC 21875410, consultado el 24 de diciembre de 2011, «Овој санџак исто така е еден од најстарите санџаци во Румелискиот беглербеглак» .
  2. Stojanovski, Aleksandar (1989), Makedonija vo turskoto srednovekovie : od krajot na XIV--početokot na XVIII vek (en macedonio), Skopje: Kultura, p. 49, OCLC 21875410, consultado el 24 de diciembre de 2011, «ОХРИДСКИ САНЏАК (Liva i Ohri): Овој санџак исто така е еден од најстарите санџаци во Румелискиот беглербеглак. Се смета дека бил создаден по загинувањето на крал Марко (1395),..» .
  3. Šabanović, Hazim (1959), Bosanski pašaluk : postanak i upravna podjela (en croata), Sarajevo: Oslobođenje, p. 20, OCLC 10236383, consultado el 26 de diciembre de 2011, «Poslije pogibije kralja Marka i Konstantina Dejanovića na Rovinama (1394) pretvorene su njihove oblasti u turske sandžake, Ćustelndilski i Ohridski.» .
  4. Istorisko društvo Bosne i Hercegovine (1952), Godišnjak (en serbio) 4, Sarajevo: Državna Štamparija, p. 175, OCLC 183334876, consultado el 26 de diciembre de 2011, «На основу тога мислим да је у почетку постојао само један санџак, коме је прво средиште било у Битољу...» .
  5. Vakıflar Genel Müdürlüğü (1965). Vakıflar dergisi, Volumes 6-7. Türk Tarih Kurumu Basimevi. p. 138. Consultado el 4 de enero de 2012. «...Aydin beyi Cüneyd Bey H. 809 (= 1406) da Ohri'ye sancak beyi...» 
  6. İnalcık, Halil (1995), From empire to republic : essays on Ottoman and Turkish social history, Istanbul: Isis Press, p. 88, ISBN 978-975-428-080-7, OCLC 34985150, consultado el 4 de enero de 2012, «Balaban Aga, qui a accordé des timar à ses propres soldats dans la Basse- Dibra et dans la Çermeniça, ainsi qu'à son neveu à Mati, doit être ce même Balaban Aga, sancakbeyi d'Ohrid, connu pour ses batailles sanglantes contre Skanderbeg.» .
  7. Hamilton Alexander Rosskeen Gibb; Johannes Hendrik Kramers; Bernard Lewis; Charles Pellat; Joseph Schacht (1954), The Encyclopaedia of Islam 4, Leiden: Brill, p. 140, ISBN 978-90-04-14448-4, OCLC 399624, consultado el 24 de diciembre de 2011, «Tursun p. 125, cf Critoboulos, 147) emphasize Iskender's "breaking of faith" as the reason for the Ottoman operations against him from 868/1464 onwards. By permitting Venetian troops to garrison Kruje he created a real treat to the Ottoman forces in Albania. In 1464 and 1465 the neighbouring sanjak begis and especially the governor of Ohri, Balaban, launched the swift attacks» .
  8. Kiel, Machiel (1990), Ottoman architecture in Albania, 1385-1912, Istanbul: Research Centre for Islamic History, Art and Culture, p. 39, ISBN 978-92-9063-330-3, consultado el 9 de enero de 2012, «...states that Elbasan became a sandjak capital right after 1466 but the usually well informed Tursun Beg noted for 1466: "The sultan attached this fortress of Elbasan to the Sancak of Ohrid and returned to Edirne..."» .
  9. Glasnik na Institutot za nacionalna istorija (en macedonio). Skopje: Institut za nacionalna istorija. 2001. p. 69. Consultado el 26 de diciembre de 2011. «...пописа (Tapu tahrir defterleri), извршени од страна на официјалните турски власти, првиот во 1467, а вториот во 1583 година. Пописите се вршени на територијата на целиот Охридски санџак,». 
  10. Prilozi: Contributions. Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Oddelenie za opštestveni nauki. 1976. p. 84. Consultado el 26 de diciembre de 2011. «едниот е од 1519 година ... Овај пописни дефтер је сумарен (icmal)». 
  11. Smailagic, Nerkez (1990), Leksikon Islama (en croata), Sarajevo: Svjetlost, ISBN 978-86-01-01813-6, OCLC 25241734, consultado el 28 de diciembre de 2011, «Ohrid: obuhvata kadiluke Ohrida, Dibra (Debar), Akčahisara, Mat» .
  12. Sokoloski, Metodija; Aleksandar Stojanovski (2000), Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod: kn. 1-2. Opširen popisen defter na ohridskiot sandžak od 1583 godina, Arhiv na Makedonija, p. 9, ISBN 978-9989-622-19-9, OCLC 438974883, consultado el 26 de diciembre de 2011, «Ова е вториот, завршниот дел од Опширниот попис на Охридскиот санџак, извршен од официјалните турски власти во 1583 година. Во него се опфатени 13 нахии (околии) од три кази (окрузи)» .
  13. Prilozi: Contributions. Makedonska akademija na naukite i umetnostite. Oddelenie za opštestveni nauki. 1976. p. 84. Consultado el 26 de diciembre de 2011. «во целиот Охридски санџак имало вкупно 22 нахии од кои 6 се во Македонија, а останатите 16 се во Албанија». 
  14. Stojančević, Vladimir (1971). Južnoslovenski narodi u Osmanskom carstvu od Jedrenskog mira 1829. do Pariskog kongresa 1856. godine (en macedonio). Izdavačko-štamparsko preduzeće PTT. p. 336. Consultado el 26 de diciembre de 2011. «Арбанаса, у македонским крајевима, изван арбанашког етничког масива са центрима у средњој Албанији, било је у нешто изразитијем броју у Охридском санџаку, и у Битољу као главном граду Румелијског вилајета.» 
  15. Društvo istoričara Srbije (1969), Iz istorije Albanaca (en serbio), Belgrade: Zavod za izdavanje udžbenika SR Srbije, p. 94, OCLC 11282187, «У јесен 1794 године Махмуд-паша је потчинио елбасански и охридски санџак» .
  16. Archivum Ottomanicum. Mouton. 1 de enero de 2007. p. 174. 
  17. Houtsma, M. Th. (1987). E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936. p. 765. ISBN 9004082654. Consultado el 4 de enero de 2012. 
  18. Smailagic, Nerkez (1990), Leksikon Islama (en croata), Sarajevo: Svjetlost, p. 515, ISBN 978-86-01-01813-6, OCLC 25241734, consultado el 28 de diciembre de 2011, «Sultanovim hatt-i-serifom od 21.6.1836 ... Namjesništvo Rumelije ponovo je omeđeno ... apanaža sultanove majke (Valide) ili područje Ohrida.» .
  19. Studime historike (en albanés). Akademia e Shkencave, Instituti i Historisë. 1986. p. 91. Consultado el 5 de enero de 2012. 
  20. Houtsma, M. Th. (1987). E. J. Brill's first encyclopaedia of Islam 1913-1936. p. 1178. ISBN 9004082654. Consultado el 4 de enero de 2012. 
  21. Gjurmime albanologjike (en serbio). Pristina: Albanološki institut u Prištini. 1968. p. 177. Consultado el 4 de enero de 2012. 
  22. http://tarihvemedeniyet.org/documents/makaleler/20.%20yy%20Osmanli%20Vilayetleri.pdf Ottoman Provinces before 1908
  23. Shukarova, Aneta; Mitko B. Panov; Dragi Georgiev; Krste Bitovski; Ivan Katardžiev; Vanche Stojchev; Novica Veljanovski; Todor Chepreganov (2008), Todor Chepreganov, ed., History of the Macedonian People, Skopje: Institute of National History, p. 133, ISBN 978-9989-159-24-4, OCLC 276645834, consultado el 26 de diciembre de 2011, «deportation of the Archbishop of Ohrid, Dorotei, to Istanbul in 1466, to-gether with other clerks and bolyars who probably were expatriated be-cause of their anti Ottoman acts during the Skender-Bey’s rebellion.» .
  24. Shukarova, Aneta; Mitko B. Panov; Dragi Georgiev; Krste Bitovski; Ivan Katardžiev; Vanche Stojchev; Novica Veljanovski; Todor Chepreganov (2008), Todor Chepreganov, ed., History of the Macedonian People, Skopje: Institute of National History, p. 133, ISBN 978-9989-159-24-4, OCLC 276645834, consultado el 26 de diciembre de 2011, «At the same time or nearly in 1467 the citizens from Skopje, ...were expa-triated to the Albanian city of Konjuh (Elbasan), which was constructedas a fortress to help the fighting against Skender-Bey. ... these Christians from Skopje as Elbasan’s citizens appeared other families from Ohrid, Kastoria and Serres that were compulsorily moved into this city..» .
  25. Bogdanov, Nada (1966), Enciklopedija Leksikografskog zavoda (en croata) 4, Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod, p. 191, OCLC 3726191, consultado el 26 de diciembre de 2011 .
  26. Matkovski, Aleksandar (1983). Otporot vo Makedonija vo vremeto na turskoto vladeenje: Buni i vostanija (en macedonio). Skopje: Misla. p. 141. Consultado el 26 de diciembre de 2011. «За да се зголеми безбедноста во постојано побунетиот Охридски санџак, на 25 јули 1571 година била покрената акција овој санџак да се подели на два.» 
  27. Zirojević, Olga (1984), Crkve i manastiri na području Pećke patrijaršije do 1683. godine (en serbio), Belgrade: Istorijski institut u Beogradu, p. 33, OCLC 15034890, consultado el 26 de diciembre de 2011, «1613. године наређено рушење новоизграђених цркава по селима у охридском санџаку» .
  28. Çelebi, Evliya (1967), «Granice Ohridskog Sandžaka», Putopis [Seyahatname] (en serbocroata), Svjetlost, p. 547, consultado el 25 de diciembre de 2011 .

Enlaces externos

[editar]